Коначна оцена на предмету Историjа античке и средњовековне политичке мисли састоjи се од резултата двеjу врста активности: предиспитних обавеза (активности на вежбама и израде колоквиjумâ) и испита (писаног и усменог дела испита). Студенти имаjу обавезу да положе предиспитне обавезе (вежбе и колоквиjум) како би изашли на писани део испита.
Полагање усменог дела испита условљено jе положеним писаним делом испита. Коначна оцена добиjа се сабирањем поена освоjених на четирма активностима (раду на вежбама и изради колоквиjума, писаном и усменом делу испита). За прелазну коначну оцену потребно jе положити све активности.
| Број поена | Коначна оцена |
| Од 0 до 50 | 5 |
| Од 51 до 60 | 6 |
| Од 61 до 70 | 7 |
| Од 71 до 80 | 8 |
| Од 81 до 90 | 9 |
| Од 91 до 100 | 10 |
1. Активност на вежбама и израда колоквиjума
За сваки час вежби потребно jе припремити одређено дело. Списак потребне литературе за сваки час вежби можете пронаћи овде. Целокупан материjала за вежбе jе дигитализован и доступан је путем платформе за електронско учење. На вежбама се разговара о прочитаном делу. За сваку тему која се обрађује на часовима вежби, студенти одговараjу писаним путем на кратка есеjска питања. Тачни одговори укупно доносе до четири поена.
Током семестра организују се два колоквијума и оба испитују познавање извора обрађених на часовима вежби. По колоквијуму, предвиђено је петнаест кратких питања (на заокруживање или допуњавање) и три есејско питање. Тачан одговор на кратко питање доноси један поен, а на есејско питање два. На колоквијумима је могуће остварити највише 42 поена.
Предиспитне обавезе положили су студенти који су остварили укупно 27 поена на вежбама и колоквијумима, а од чега је бар по један поен остварен на сваком часу вежби.
2. Писани и усмени део испита
Испит се састоjи од писаног и усменог дела. Остварених укупно 27 поена на вежбама и колоквијумима (од чега је бар по један поен остварен на сваком часу вежби) услов су за полагање (писаног дела) испита. Писани део испита се организуjе пре завршног (усменог дела) испита и положен писани испит jе услов за излазак на усмени испит. Да би се испит сматрао положеним, и усмени и писани део испита мораjу бити положени у истом испитном року. Писани део испита састоjи се од пет есеjских питања. Бар три питања су покривена уџбеничком литературом (са почетка, средине и краjа уџбеника), највише jедно се питање може тицати градива са предавања, а бар jедно извора обрађеног на часу вежби. Потребно jе тачно и у довољном обиму одговорити на свих пет питања како би се писани део испита положио. Израда траjе 60 минута. Резултати писаног дела испита саопштаваjу се тако што се обjављуjе списак студената коjи су положили писани део испита и коjи имаjу право да изађу на усмени испит. Прелазне оцене на писаном делу испита носе одређени броj поена и о оцени коjу jе добио на писаном делу испита студент се информише када изађе на усмени испит. Испитна питања се не обjављуjу.
| Броj поена на писаном делу испита | Оцена |
| 0 | 5 |
| 12 | 6 |
| 16 | 7 |
| 19 | 8 |
| 21 | 9 |
| 25 | 10 |
Уколико студент положи писани део испита, на усменом делу испита одговара на бар два питања, од коjих jе наjмање jедно у вези са изворном литературом и састоjи се од анализе цитата неког од прочитаних дела. Друго питање се може тицати градива из уџбеника. Прелазне оцене на усменом делу испита носе одређени броj поена. Ови поени се затим сабираjу са поенима освоjеним на писаном делу испита и предиспитним обавезама и чине, у збиру, коначну оцену.
| Броj поена на усменом делу испита | Оцена |
| 0 | 5 |
| 12 | 6 |
| 16 | 7 |
| 19 | 8 |
| 21 | 9 |
| 25 | 10 |
3. Поправни колоквиjуми и вежбе
Оцена на вежбама поправља се израдом писаног поправног теста. Студент се на почетку израде теста опредељуjе за дела коjа жели да полаже, а за свако дело припремљена су по четири есеjска питања. Оцена на колоквиjуму се полаже полагањем поправног колоквиjума коjи jе по облику истоветан првобитном колоквиjуму.
Студенти коjи не положе све предиспитне обавезе, могу их полагати у двама поправним терминима: крајем јесењег семестра и средином пролећног семестра. Крајем јесењег семестра (пре јануарског испитног рока) студенти могу да полажу колоквијум и/или један или два часа вежби. Средином пролећног семестра (најчешће у априлу) студенти могу да полажу три, четири или пет часова вежби. Вежбе је могуће полагати само у једном термину. Студенти незадовољни коначном прелазном оценом и поенима на вежбама или колоквиjумима могу неповратно поништити оцену и одговараjуће поене, те полагати колоквиjум или вежбе у поправном термину.
Студенти коjи су наставу првобитно похађали са неком од претходних генерациjа и нису положили предиспитне обавезе, могу да их полажу у редовним и поправним терминима.
4. Важење предиспитних обавеза
Неположене предиспитне обавезе важе једну школску годину (шест редовних испитних рокова) након школске године у којој су положене.