Теме предавања и вежби на предмету Историја античке и средњовековне политичке мисли

Ориjентациони преглед садржаjа часова предавања

  1. Зачеци политичког мишљења
    1. одлике деспотске власти
    2. одлике тиранске власти и њене врсте
    3. питање најбољег поретка и прва типологија политичких облика (Херодот, „Историја”)
    4. узроци пропадања политичких облика
      1. хибрис
      2. друштвени сукоби
    5. Атина (Аристотел, „Устав атински” и Тукидид, „Периклова надгробна беседа”)
      1. политичке установе
      2. смена поредака и реформе
      3. инструменти ограничења власти
    6. Спарта (Плутарх, „Ликург”)
      1. политичке установе
      2. мешовити облик
  2. Политичке идеје софиста
    1. ​​​​друштвена улога софиста и њихов политички значај
    2. однос природе и закона у софистичкоj политичкоj мисли
    3. Протагора (Платон, „Протагора” и „Теетет”)
      1. карактер и доступност политичке врлине („Протагора”)
      2. подучавање врлини; улога државе, закона и обичаја („Протагора”)
      3. човек као мера свих ствари („Теетет”) - политичке последице става и критика
    4. Трасимах о правичности (Платон, „Држава”)
    5. Каликле о правичности (Платон, „Горгија”)
    6. Антифон о неприродности политичких устан
  3. Сократове политичке идеје
    1. Сократова критика софистичких учења
    2. Сократов метод
    3. Сократ о врлини
    4. Сократова аргументација у прилог супротстављању неправедном закону (Платон, „Одбрана Сократова”)
    5. Сократ о разлозима за поштовање закона (Платон, „Критон”)
  4. Платонове политичке идеје: „Држава”
    1. Софистичка виђења правичности (Кефал, Полемарх, Трасимах, Глаукон)
    2. Платоново виђење правичности
    3. Платонов метод
    4. Најбољи политички поредак
    5. Класификација и смена политичких поредака
    6. Положај жена у наjбољем политичком поретку
  5. Платонове политичке идеје: „Државник” и „Закони”
    1. Питање најбољег политичког поретка и класификација политичких поредака („Државник”)
    2. Увиди о људској природи („Закони”)
    3. Како су настале државе? („Закони”)
    4. Платонова концепција мешовитог облика („Закони”)
    5. Политичке установе узорног државног уређења („Закони”)
    6. Идеја пристанка (сагласности) и увод/преамбула сваког закона („Закони”)
  6. Аристотелове политичке идеје: „Политика” и „Никомахова етика”
    1. Аристотелов метод и практички карактер политике
    2. Настанак и сврха државе
    3. Држава и друге врсте заједница
    4. Класификација и смена политичких облика
    5. Аристотелово виђење мешовитог облика (политеја)
  7. Полибијеве и Цицеронове политичке идеје
    1. Полибије (шеста књига „Историја”)
      1. Полибијев метод
      2. Настанак и сврха државе
      3. Природни настанак и развоj доброг устава
      4. Анациклозис и класификација политичких облика
      5. Мешовити облик у Риму
    2. Цицерон („Држава” и „О дужностима”)
      1. Дефиниција државе (res publica, „Држава”)
      2. Мешовити облик код Цицерона и држава као партнерство сталежа
      3. Цицеронови ставови о правичности („Држава” и „О дужностима”)
      4. Четири персоне (карактеристике или улоге) сваког човека („О дужностима”)
      5. Идеја природног права и природног закона („Држава”)
  8. Идеjне основе средњовековне политичке мисли
    1. правне основе: римско право и Jустиниjанов зборник (Corpus iuris civilis)
      1. тврдње у прилог неограниченоj власти
      2. народни извор власти и ограничење власти владара (lex regia)
      3. важност обичаjа и природног закона
      4. однос државе и цркве (imperium и sacerdotium)
    2. хришћанске основе 
      1. хришћанство и монархиjа: Еузебиjе из Цезареjе (Jевсевиjе Кесариjски)
      2. божанско порекло краљевске власти (Коринћанима 15:10; Jован 3:27 и 19:11)
      3. обавеза поштовања световне власти (Марко 12:14-17; Римљанима 13; Прва Петрова 2:17-21)
      4. раздвоjеност духовне и световне власти (Jован 18:36)
    3. „варварска” краљевства пре 9. века
      1. римски утицаjи
      2. власт милошћу Бога
      3. Исидор Севиљски, врлина и хришћанска ограничења власти
      4. обичаjно право и позитивно право
      5. краљ као заштитник, тутор, старатељ
    4. улога цркве
      1. значаj цркве (Матеj 16:18-19; Jован 21:15-17)
      2. органска концепциjа цркве и друштва папе Лава I
      3. идеjе папе Гелазиjа I: однос auctoritas и potestas
    5. политичке идеjе Аурелија Августина („Држава Божjа")
  9. Средњовековна политичка мисао у периоду од 9. до 12. века
    1. политичке идеjе од времена владавине Карла Великог
      1. rex Dei gratia, каролиншка теократиjа и црквена улога световне власти
        1. тумачење гелазиjанске доктрине и поистовећивање друштва са црквом (Сабор у Паризу)
        2. jачање цркве и промена церемониjе крунисања
      2. верност племства и њихова сагласност
    2. сукоб папе Гргура VII и Хенрика IV
      1. политичке идеjе Гргура VII
    3. дванаестовековна „ренесанса"
      1. друштвена и организациона питања коjима се баве и држава и црква
      2. идеjе канонских правника
        1. Грациjанов Декрет
        2. хришћанска формулациjа идеjе природног права
      3. идеjе грађанских правника (тумачења Jустиниjановог Зборника)
      4. идеjе сагласности и удруживања (корпорациjа, collegium, universitas)
    4. политичке идеjе Џона од Солзбериjа („Поликратикус")
      1. одлике тираниjе
      2. приватни и jавни тирани
      3. (не)оправданост тираницида
  10. Средњовековна политичка мисао од 12. века

 

Часови вежби

  1. Атинске политичке установе (Аристотел, „Устав атински”)
  2. Платонова политичка филозофија (Платон, „Држава”)
  3. Аристотелово истраживање политике (Аристотел, „Политика”)
  4. Политичка филозофија старог Рима: Цицеронова република (Цицерон, „Држава”)
  5. Хришћанска политичка филозофија: Аурелије Августин и Тома Аквински (Августин, „Држава Божја”; Аквински, „О краљевству” и „Сума теологије”)